%%sitename%%

Топ 6 аутоголова СПЦ

Званично и прва топ листа на овом блогу припашће верској организацији Српске Православне Цркве ( у последње време у народу нашироко позната као СП(р)Ц ). Нажалост, у земљи са највероватније највећим процентом верника у овом делу Европе, вера и њени репрезенти на земљи су се одавно разишли и кренули неким тотално супротним путевима.

Од смрти Патријарха Павла, СПЦ је почела да тоне у све дубље блато и својим потезима, бахатошћу и изјавама свог „топ менаџмента“ успева да све више верника окрене против цркве као божје институције. Од свих глупости које су припадници СПЦ скоро починили издвојио сам 6 које су наишле на највећу осуду јавности у блиској прошлости…

6 – „ВЕТО НА АБОРТУСЕ“

Између осталих високоумних закључака донетих на Сабору Српске православне цркве почетком текућег месеца, закључено је и да због чедоморства становништво Србије сваке године мање за један град средње величине. Овај податак јесте алармантан и није новост за земљу Србију, али решење предложено након закључивања стања ствари није нимало наивно, иако би многи рекли да је типично хришћански. Салве негативних коментара грађана изазвала је одлука СПЦ да подржи предлог лекара верника и тражи од државе забрану абортуса. Само питање абортуса у Србији заиста захтева дубљу анализу и разматрање, али радикалан став о забрани абортуса СПЦ је дефинитивно коштао још једног пада рејтинга у јавности.

5 – „ВОЈНИ УДАР“

Још бољи бисер током заседања Сабора СПЦ направио је и Владика Филарет својим излагањем крајем прошлог месеца. Закључак је поново био истинит и на месту – однос државе према ћирилици и култури је очајан. А онда је уследио још један радикалан и овога пута не толико хришћански предлог – позив на војни удар. Само мешање цркве у органе власти једне званично секуларне државе је недопустиво, али очито из перспективе „топ менаџмента“ СПЦ-а потпуно нормално и штавише пожељно, судећи по честим испадима у последње време… Да ли се Владика Филарет забринуо за црквену касу из које је не тако давно обичан благајник успео да украде милион евра, па су решили да мало зараде на опелима и сахранама и хушкају народ ( обзиром да су крштења утањила због абортуса ) не знамо, али ово је још један у низу аутоголова цркве који срозавају ионако пољуљан углед СПЦ.

4 – ПРЕВАРА „ЈЕДАН СМС ЗА ЈЕДАН ОБРОК“

Пре око 3 године десио се један од већих скандала који је кренуо да урушава већ начет углед СПЦ. Једна феноменална акција цркве претворила се у праву смејурију када је установљено да је новац од хуманитарне акције „Један смс за један оброк“ покраден од стране протосинђела Симеона Виловског и његовог сарадника Предрага Сибтичког. На стотине хиљада евра које су грађани Србије донирали као помоћ угроженом становништву нашло је свој пут , уместо до народних кухиња, до приватних банковних рачуна службеника те исте цркве која је организовала акцију. Може се рећи да је овај аутогол најавио скорашњу смену цркве са првог места листе институција у коју грађани Србије имају највеће поверење.

3 – „ЦРНОРЕЧНО ЛОПАТАЊЕ“

Када је на интернету завршио снимак радикалних метода лечења у рехабилитационом центру за наркомане у манастиру Црна Река, јавност је имала прилику да види ко све има право да носи мантију у СПЦ. Бранислав Перановић је успео да својом методом лечења наркоманије – пребијањем штићеника лопатом по позадини – сроза улогу свештених лица у очима јавности, а уједно и популаризује термин „лопатање“. Да ствар буде гора, реакција јавности очито није утицала на то да Перановић буде адекватно кажњен, тако да му је омогућена прилика да прошлог лета усмрти штићеника центра за одвикавање у селу у Лозници јер је мислио да код себе има дрогу. Осим ударца за цело друштво, ово је дефинитивно један од ефектнијих аутоголова за кадровску службу и целу СПЦ.

2 – „КАЧАВЕНДИНА ПЕНЗИЈА“

Браћа по вери Католици су брендирали сексуалне скандале у оквиру цркве, како онда наша православна црква да остане имуна на тај светски тренд? У неколико сексуалних скандала православне цркве, укључијући педофилију код свештених лица, посебно се издваја случај Василија Качавенде. На страну његова бахатост у начину живота, оно што је прославило овог владику је објављени снимак на коме обљубљује малолетног момка. Хедонизам је очито јача страна Владике Качавенде, али хришћанство и не баш толико, узимајући у обзир борбу цркве против хомосексуалности. Као казну за своје нечасне радње владика је разрешен дужности. СПЦ очито није нашла за сходно да осуди ова дела свог руководиоца, јавно, јасно и гласно стави до знања да се овакве радње неће толерисати. Више се оглашавају када је тема Косово и Метохија него упропашћени млади животи. Још један аутогол.

1 – „УПОКОЈЕЊЕ ВЛАДЕ“

Шлаг на торти у овој листи дефинитивно понашање умировљаног владике Атанасија и митрополита црногорско-приморског Амфилохија на митингу подршке Косовским Србима који одбијају Бриселски споразум. Наиме, мало пре поменути су директно и индиректно позивали на убиства и ширили говор мржње против високих функционера државе. Молитвом за упокојење владе, поруком да ће челници државе проћи као Ђинђић, позивом на линч сваког ко не мисли као они послали су јасну поруку о томе какав је статус цркве у њиховим главама – у Србији небеској само је Бог изнад цркве. Кршење сваког закона ове, у покушају секуларне, државе и кршење самих принципа хришћанске вере, ширење мржње уместо хришћанске љубави је и главни разлог зашто је овај аутогол завршио на лидерској позицији.

Читајући све ово људи би пре могли да помисле да је овај чланак опис неке мафијашке организације, а не једне божје институције. Свега има, од бахатости, убистава, крађа, сексуалне изопачености, насиља, претњи и уцена… Нажалост, у држави у којој већа права има криминалац од онога ко се брани да не постане његова жртва, у држави која се боји хулигана и мафијаша у спорту, у држави где се деца од малих ногу уче непоштењу, овакво стање у цркви можда и не чуди. На крају крајева, духовно је увек било изнад материјалног, а ако нам је духовно овакво, материјално смо пропали скроз.

Смрт српског образовања

Данас је српско образовање и званично дотакло дно! Након отказивања полагања теста из математике у оквиру мале матуре због информације да су тестови некако нашли пут до ђака пре званичног објављивања и извлачења комбинације, након чињенице да су забележени незапамћени резултати из српског језика ( што може да указује на то да је и тест из српског језика завршио у рукама ђака пре времена ), српско образовање, потпуно заслужено, добија прву читуљу на овом блогу.

Иако се може рећи да је данас и коначно преминуло, српско образовање већ дуго болује од тешке и, показало се, неизлечиве болести. Српско образовање болује од небриге особа које су задужене за његово развијање, одгајање и раст. Српско образовање се дуго борило са неспособношћу политичких структура у Министарству образовања и незаинтересованошћу за системске реформе у овој сфери, борило са незадовољним наставним кадром који је уместо пружања квалитетног знања ученицима у први план стављало сопствени новчаник, борило се са, у свакој сфери друштва присутном, корупцијом и – изгубило.

Пропадање траје већ дуго времена, а почело је и дан данас неуспешним покушајима увођења Болоњске декларације у српске високо-образовне установе. Тај новонастали Франкенштајн који представља српско високо образовање, приватни факултети који ничу на све стране ( са једног нам је и тренутни министар образовања Жарко Обрадовић ), државним факултетима који деценијама не мењају наставне планове и програме али зато школарине и услове за упис наредне године дижу у небеса, та српска верзија Болоње тек ће прогањати ову државу у годинама које долазе. Средње образовање без икаквих иновација и промена, основно образовање у ком је највећа иновација последњих година смањење фонда часова… Да ли се министар образовања Жарко Обрадовић води старом добром – глупим народом је најлакше манипулисати, па је решио да лагано штанцује наивни подмладак и сигурне гласове за коалицију СПС и ПУПС – не знамо, али верујемо да сви знају једну чињеницу – српско образовање је после ове бруке данас мртво.

Некако се наслућивало да је ово логичан след развоја догађаја након свих студентских протеста који дрмају Србију пред крај сваке студентске године, а посебно након оне срамне Обрадовићеве уредбе по којој се легализује неписменост – ако је ико заборавио ево малог подсетника – пред прошли пријемни испит донета је одлука да се признају и одговори на тестовима за осмаке који су тачни, а написани су поla ћiriliцом, poла латиnicom ( која је због здравог разума професора и жалби повучена )!

Након јучерашњег теста из српског језика који би се пре могао категорисати као контролни за ђаке петаке него као пријемни за средње школе, данас је тест из математике отказан због идиотизма Министарства Образовања…

Српско образовање је мртво, сахрана ће бити сутра у подне у свим основним школама, позивамо све основце да дођу.

Да ли ће се систем после овог тешког губитка опоравити и пронаћи неки нову образовну хијерархију, планове и програме који ће моћи да замени наше преминуло образовање? Једно је сигурно – док је на челу Министарства Образовање човек попут Жарка Обрадовића – одговор је не.

Јелен Супер Љига

Завршено је још једно надметање у највишем рангу такмичења српског клупског фудбала – Јелен Суперлиги. Фудбалски клуб Партизан је освојио шесту титулу у низу, 25. од оснивања клуба чиме се изједначио са Црвеном Звездом по броју наслова првака. Партизан победио, а фудбал губи већ деценију уназад.

Завршено је још једно надметање у највишем рангу такмичења српског клупског фудбала – Јелен Суперлиги. Фудбалски клуб Партизан је освојио шесту титулу у низу, 25. од оснивања клуба чиме се изједначио са Црвеном Звездом по броју наслова првака. Победник је Партизан, а да ли је и фудбал победио?

Фотографија са Партизановог стадиона, направљена у задњем колу првенства за време утакмице са Спартаком из Суботице, дефинитивно не говори у прилог победе фудбала на овим просторима. Сви смо сведоци константног пропадања српског клупског фудбала у последњој деценији, мада ни репрезентативни није нимало бољи. Од мање више редовних учесника групних фаза европских такмичења спали смо на поменути Партизан који глуми топовску храну, и осталих који не могу ни до групе да се догегају. Држаћемо се протекле сезоне, јер би за сумирање задњих 5 или 10 била потребна докторска дисертација на тему неких жешћих социолошких поремећаја ( да не употребим неку ружнију реч ).

Као и све у животу, и српски клупски фудбал има две стране медаље – оно што се дешава на терену ( или боље рећи у самим клубовима и организаторима такмичења ) и оно што се дешава на трибинама. За разлику од свега у животу, обе стране медаље српског клупског фудбала су лоше.

Шта се то дешава на терену? Јако велики број неквалитетних утакмица, јако велики број утакмица за које се већ унапред зна резултат и победник, јако велики број тренерских вртешки и јако велики број одлазака преко свега што ваља… Да се Звезда није примакла Партизану на -2 до дербија и да пета Бобана (Ахила) Бајковића није решила задњи дерби, могло би се рећи да је шампионат заправо и био бар мало занимљивији од претходног, овако све се уклапа у беду коју гледамо већ 6 година.

Имамо неамбициозни Партизан који се фокусира само на то да буде првак у једном исподпросечном такмичењу какво је наше. Колико је само пара прошло кроз тај клуб продајом младих талената и ( неуспешним ) учествовањем у Лиги Шампиона, али квалитет играчког кадра се апсолутно ни милиметар није померио унапред. Такође, имамо једну преамбициозну Црвену Звезду која, иако дугује 45 милиона евра и пуца по свим шавовима, по сваку цену жели да се дочепа титуле која измиче већ 6 година заредом. Уместо да се одрекне шампионске трке и направи стабилну основу за раст и развој, Звезда општи са мозгом прво себи као институцији, а онда и огромној армији навијача, тако што трошкари и оно мало кредита на безуспешне походе. Имамо и Војводину која покушава да се умеша у шампионску трку, нажалост безуспешно. На европском плану, као што рекох раније, Партизан је имао захвалну улогу, не за себе, већ за све остале тимове из групе Лиге Шампиона, остали су по навици испадали у квалификацијама за групу Лиге Европе. Наредна сезона такође не обећава, обзиром да се у Хумској најављује распорадаја пола тима, а из Звезде је млади штопер Урош Спајић већ отишао у француски Тулуз за смешну цифру од 1,5 милиона евра, која је обезбедила европску лиценцу за тај клуб. Из Јагодине, која се квалификовала за квалификације Лиге Европе освајањем Купа, сигурно одлази најбољи стрелац такмичења Милош Стојановић. Војводину ће такође по старом добром обичају напустити најбољи појединци.

А шта се дешавало на трибинама? Изузимајући позитиван пример бројности Звездиних навијача на трибинама Маракане, као и на гостовањима, дешава се слика и прилика друштва у ком живимо. Дивљање навијача Спартака из Суботице на ЈНА није шлаг на торти целе приче, већ она јагода на врху. Дивљање приликом ког је на западној трибини један једанаестогодишњи дечак зарадио повреде главе. Ваљда ће сад уз понеки ожиљак цео живот моћи да се сећа те феноменалне прославе Партизанове 25. титуле првака. Уз опште насиље и говор мржње на трибинама и око њих, било је и интересантних примера како хулигани покушавају да вежбају сиве ћелије – попут рата ребусима између навијача Рада и Новог Пазара у међусобним сусретима, које је изазвало медијску пажњу целе Србије. Можда је и најбоља слика навијачке свести она коју сам доживео у аутобусу након дербија – враћајући се кући са навијачима Звезде и Партизана. Уз позитиван пример да су навијачи оба клуба били без проблема у истом аутобусу, скандирање Гробара, не старијих од 18 година, било је дегутантно. Уз све прелепе навијачке песме које имају, које су прикладније за прославу титуле свог клуба, аутобусом се громило „КУРВА ГАСИ СЕ…“, „ЈЕБИ ЦИГАНЕ…“ и слични дебилизми.

Љубав према свом клубу из навијачког аспекта се претворила у мржњу према другим клубовима! Што се тиче управа и организатора, љубав према клубовима и не постоји, постоје само пуни џепови које ваља још попунити!

Док се то не промени, званичан назив такмичења ће за мене остати Јелен Супер Љига!

Ко тебе каменом ти њега хлебом

Ко тебе каменом, ти њега хлебом – говори стара библијска изрека. Међутим, како је требао да се постави Сашко Богески, отац и супруг, када му је у стан упао провалник са шрафцигером угрожавајући тиме не само имовину, већ и животе његове породице? Да ли у овој ситуацији једноставно кулирати, понудити провалника и неком кафицом, како библија а очито и закони ове државе налажу, или се супротставити сваким средством како налаже здрав разум?

Да се за тренутак подсетимо шта се заправо десило – у ситне сате у дом породице Богески је упао провалник. Сашко Богески је инстинктивно реаговао и ножем се супротставио уљезу и притом га, бранећи прво своју породицу, а потом имовину, смртно ранио. Неки детаљнији опис на основу расположивих података у вези са догађајем би изгледао овако:

Око 23 часа, док јој је муж радио на рачунару и након што је успавала њихову деветогодишњу ћерку, Ира је кренула до кухиње како би нешто појела. Приметивши буку и одсјај батеријске лампе, враћа се уплашена и каже мужу шта се дешава. Ира зове полицију, која у међувремену ( да ли је Ира била толико уплашена да није могла разговетно да каже адресу или је на то утицала чувена полицијска интелигенција ) одлази на погрешну адресу. Муж Сашко одлази да види шта се дешава, примећује провалника са шрафцигером у руци, некако се ( пре или за време првог контакта са провалником, тотално ирелевантно ) дочепа ножа и приликом рвања са истим наноси му вишеструке убодне ране. Провалник бежи, полиција коначно долази на планирано одредиште. Провалник подлеже ранама 200 метара даље, породица Богески је безбедна.

Породица Богески је безбедна! Кључна реченица којом би, морала да се заврши породична драма у дому Богевских. Нажалост, закон се са тиме не слаже. Закон због ког ова драма прети да прерасте у породичну трагедију!

Уместо да буде херој који се успротивио уљезу у његовом дому, штитећи себе и своје ближње, Богески је приведен у полицију због убиства, и продужен му је притвор 30 дана због истраге! Уместо да буде са својом породицом у овом за њега тешком тренутку, он се развлачи по притвору са разноразним шљамом, док му супруга и ћерка кући страхују за исход истраге.

Какав је то закон који штити доказаног криминалца? Да ли је то нека заоставштина комунистичко/социјалистичког система о коме сви ми млади слушамо, где је све било савршено, када су сви имали пара, када си могао да преспаваш на клупици у неком паркићу без бојазни да ћеш настрадати, и када је стопа криминала била на нивоу статистичке грешке? Неко ће рећи да је ипак провалник у неком контексту приче жртва, међутим особа која свесно покушава да учини кривично дело ( и који је чинио кривична дела преко 50 пута до сада ) никако не може бити сврстана у ту категорију! Нажалост, систем је тако постављен да штити криминалца, а не потенцијалну жртву.

Закон за конкретни случај ( Одбрана ) каже следеће:

Напад и одбрана морају бити истовремени
Оружје којим се одбија напад мора бити сразмерно нападачевом оружју
Нужна одбрана и напад не смеју драстично да се разликују

У преводу, да би био потпуно чист законом, Сашко је морао да тркне часком до гараже, узме из алата шрафцигер сразмерне величине ( притом можда да обрати пажњу и да ли је у питању звездасти или обични ), тркне часком назад у кухињу, игра мали психолошки рат са провалником ко ће први да нападне, и коначно истовремено и сличном силином узврати.

#КРЕТЕНИЗАМ ! ! ! ! ! ! !

Уместо пуног права заштите приликом одбране живота своје породице, свог живота, као и своје имовине, Сашко Богески сада лежи у притвору чекајући покретање поступка против њега.

Стани на пут овом лудилу! Ако ово није сигнал за друштвену солидарност, не знам шта ће бити! Уз остале активности, на сајту петиције24 је покренута иницијатива за ослобађање Богеског – преко 27 хиљада људи је дало подршку томе да овај човек буде пуштен на слободу! Прикључите се!

ПОТПИШИ ПЕТИЦИЈУ!

Здраво, свете!

Добродошао на subjektivno.rs! Уморан си од силних „објективних“ српских медија? Уморан си од силних „објективних“ ( читај: штурих ) чланака? Уморан си од недостатка критичког мишљења? На правом си месту.

Добро дошли на subjektivno.rs!

Уморан си од силних „објективних“ српских медија? И ја сам.
Уморан си од силних „објективних“ ( читај: штурих ) чланака? И ја сам.
Уморан си од недостатка критичког мишљења? И ја сам.

Време је да прочиташ нешто ново. Док се у медијском свету Србије сви диче објективношћу ( потпуно незаслужено, сматрам да се већина слаже са овом констатацијом ), овај блог ће се дичити субјективношћу, директношћу и критичком ставу према свему и свакоме. Свакодневне теме које се тичу друштва и политичког живота, спортски догађаји и манифестације које пратимо са ишчекивањем, најпозитивнији примери победника нашег друштва као и највећи гутници, све лепо упаковано на једном месту, а ако ни то није довољно, постоји и уметничка секција за поезију&прозу ( контам требаће некима период адаптације од силних бајки са других портала ).

Без лажне сладуњавости у тексту.
Без поштеде било кога.
Без длаке на језику.

Панорама једне перспективе – subjektivno.rs!