Изборна тишина је за нама, гласови се броје, еуфорија не јењава, док куцкам ово једино питање је хоће ли СНС прећи фамозних 50% или не, крчка се и око цензуса… А знам да без обзира на све те проценте и њихов распоред, нама ни у наредне 4 године не би било боље. Победио Вучић, Дачић, Пајтић, Тадић, Војвода или Радуле, нама се црно пише. Зашто, питате се? Врло једноставно.
Некако се у овој држави одомаћило мишљење да је политика активност резервисана за одређени слој људи. И на први поглед, чини се да је тако. Све од деведесетих па надаље, како је која власт долазила на чело државе, правило да је политичар особа која је једноставно неспособна да било шта уради или изразито способна али само за свој џеп се потврђивало изнова и изнова. И од тих деведесетих, као на вртешци, у предизборним спотовима гледамо једне те исте људе. И чудимо се зашто се не померамо са мртве тачке, не схватајући колико је образован део становништва ове земље заправо глуп!
Да, рекао сам то! Проблем ове земље нису политичари, већ народ! Међутим, није проблем онај мање образован део народа на који од синоћ сви кукају, напротив. Проблем је онај паметнији део, школованији, способнији. Онај део који, уместо да се активно укључи у политички живот и повуче ову земљу из гована у којима сви пливамо, сада виче СРБИЈО ПЕДЕРУ, пљује по маси који гласа за Вучића, исповеда се свуда како ће да емигрира… То је главни проблем ове државе. Школовани који беже од политике а серу по политичарима. Паметни који мисле да је политика резервисана за сецикесе, па се после избора чуде зашто нам лоше иде. Амбициозни који своје амбиције не планирају да остваре овде.
И ово је хроничан проблем који кочи нашу земљу. Људи који имају шта да понуде својој земљи али не желе да се упусте у политички живот. Са једне стране, поред шљама који се накотио у политичким партијама, већина их и не криви због тога, али док у политичком животу не крену да доминирају способни људи који ће заступати интерес народа, нема нама напретка. Иста екипа мешетари деценију.
Дакле, за све који се вечерас осећају као губитници – или се латите „мача“ (у нашем случају политике) и обликујте земљу према вашим сновима, или се и даље гушите у својој неспособности. Само немојте да трујете мржњом околину, није то здраво.
У Младеновцу се синоћ догодила мала револуција – екипа младих људи са шаљивом кампањом је освојила друго место на изборима са преко 20% гласова, без буџета, без велике кампање, без ичега осим сатиричног погледа на изборни систем и гласног исмевања истог. Такође, Локални Фронт је прешао цензус у Краљеву. Ако вам се политика баш толико огадила, постоје и алтернативни начини борбе против корумпираног система и неспособних руководилаца – угледајте се на Филипа Вукшу и крените да загорчавате живот бирократији у циљу остваривања ваших права. Једноставно, народу требају нови људи, млади и амбициозни, којима могу дати подршку. Пошто њих нема, народ гласа по систему „куд сви турци, ту и мали Мујо“.
Није крив човек који је заокружио Вучића на листићу, криви смо сви ми што му нисмо пружили алтернативу.
Mislim da ste potpuno u pravu.
No, taj deo stanovništva koji kritikuje, ili ne sme, zbog profesije da se bavi politikom- moj slučaj, ili strahuje da će biti etiketiran kao nepošten, lopov, borac za sopstveni džep i slično. Mi jedni drugima ne verujemo, a probiti se na političkoj sceni kao do sada nepoznata osoba, čak i u svojoj ulici, veoma je teško. Pored velikog zalagnja i truda, ipak je potrebno nešto novca. Oni koji ga imaju, koriste sistem i bave se biznisom, što je isto, a oni pametni, koji nisu u politici, osiromašeni su i istrošeni.
ipak se moramo nadati daće vremenom izaći na površinu neki novi ljudi.