Кад је оно почела кошава? Код мене 30. jануара. Седим на другом спрату четвороспратнице у Београду и питам се како ли је у солитерима? Слутим биће невоље, али то сам ја, увек забринута, увек видим најгори сценарио.
Прогноза на РТС такође има реченицу која слути „Ветар умерен и јак, у Подунављу и Поморављу олујни, на југу Баната и орканске снеге“, али и то прође, тек тако без посебних упозорења.
Прогноза за 31. јануар јасно каже „Дуваће олујна кошава, а у јужном Банату повремено и орканске снаге“, али не, то нашем Србину није довољно, нама треба вест: ДУВА ОРКАН, ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КРЕТАЊЕ.
Тако смо преко ноћи (31. јануар на 01. фебруар) дошли до тога да је Војводина завејана, проглашено ванредно стање, затворен Хоргош, а саобраћајна полиција, сектор за ванредне ситуације, МУП и ко зна ко све још „апеловали су да грађани без преке потребе не полазе на пут упозоривши да ће ноћас и следећа два дана уз олујно невреме бити и ледене кише и снежних наноса“.
Колико оно беше дана дува кошава: један, три, пет или седам, или ће ово учестало Freak Weather (читај на српском ненормално време), променити и старе обрасце наших ветрова? Ако није стала у понедељак, онда ће у среду, петак…
Првог фебруара, свима је било јасно да оркански ветар неће престати. Снежна драма у Војводини добила је и телефоне за помоћ, заседала је Влада, рано ујутро. Рекли су да ће сва расположива средства бити употребљена. Касније тога дана сазнали смо да су због, до тада невиђене ситуације на терену на располагању само хеликоптери.
Свима је јасно: Freak Weather ће трајати дуже од три дана. У том тренутку у неким хеликоптерима који су полетели са Батајнице налазе се Вучић, Антић и Родић. У току поподнева до завејаних стиже и Ђоковић. Касније смо чули да се градоначелник Зрењанина пробијао до завејаних кроз три километра снежне агоније. Шта им би да излазе по том времену?
То се зове пропаганда, сасвим је легитимна.
Изабрани представници народа и популарне личности својим присуством указују на озбиљност елементарне непогоде и на тај начин спречавају даље компликовање ситуације на терену.
Истовремено армија „утицајних твитераша“ супарничких политичких опција из топлих соба почиње своју офанзиву, исмевајући Вучића због тога што је понео једно дете. Шта је требало да стоји и гледа?
Видео пародија спасавања из Фекетића постала је за само пар минута тема број један у свету друштвених мрежа, и тако на најексплицитнији начин показала виртуелни карактер социјалних медија. Можете наметнути, померити, спиновати, изврнути тему, али не можете ништа сакрити ништа на нету, посебно не своје намере.
Намере су једно, а исход нешто сасвим друго. Ко је у међувремену добио надимке Спаситељ и Супермен на српској политичкој сцени, али и хиљаду одела митских хероја и филмских јунака који персонификују борбу против зла. Нисам сигурна да је то била намера доконих фотошоп аутора.
На страну нет и друштвене мреже. Оркански ветар на који можете да легнете, сметови снега од пет метара, минус петнаест степени и ниже, чињеница да ће вам ускоро нестати гориво у аутомобилу, чињеница да немате у колима ни кап воде, нити чоколадицу за дете дијабетичара које управо упада у хипогликемију, е ово је реалност, стварно, није виртуелно и са тим нема зезања.
Зато следећи пут молим за мало више емпатије међу грађанима Србије, више разумевања и доброте, јер једино на тај начин можемо да помогнемо једни другима. Ја сам прва на Твитеру у јутро 1. фебруара на хаштагу завејани поделила бројеве телефона за помоћ завејанима на путу. То је једино што сам у том тренутку могла да учиним из своје топле собе. Хвала свима који су ретвитовали.
